Profesionalni vojnik za žene: Kroz proveru ISL, testove i obuku do vojne službe

Odluka da se prijavite za profesionalnog vojnika u Srbiji nosi sa sobom mnoštvo pitanja, nedoumica, ali i predrasuda. Ukoliko ste žena koja je odlučila da ovaj poziv postane njeno životno opredeljenje, verovatno ste se već susrele sa bezbroj komentara koji se kreću od potpune podrške do otvorenog nipodaštavanja. Iskustva žena koje su prošle ovaj put govore da je pred vama izazovan, ali dostižan cilj. Ovaj tekst neće iznositi lične podatke niti imenovati pojedince, već će na osnovu iskustava brojnih kandidatkinja i profesionalaca iz vojnog sistema približiti svaki korak procedure, od prikupljanja prvih obrazaca do polaganja zakletve i svakodnevnog života u uniformi.

Kako izgleda procedura prijave i šta je provera ISL

Jedno od prvih pitanja na koje kandidatkinje traže odgovor jeste kako teče provera ISL. Nakon što se na zvaničnom sajtu ministarstva odbrane objavi konkurs za prijem u profesionalnu vojnu službu, prvi korak je preuzimanje obrasca za prijavu. Iako postoje informacije da se obrasci mogu preuzeti u bilo kojoj vojnoj ustanovi, u praksi je najjednostavnije otići direktno u kasarnu za koju ste zainteresovani. Tamo ćete popuniti konkursnu dokumentaciju i dobiti važan formular gde se upisuju podaci o članovima porodice.

Provera ISL u suštini predstavlja bezbednosnu proveru kandidata. To nije samo puko prilaganje uverenja da niste osuđivani, već temeljna obrada podataka koja uključuje vaše prethodno kretanje, putovanja, kao i podatke o zaposlenju i roditeljima. Ukoliko ste negde pogrešno naveli informaciju ili pokušali da prikrijete činjenicu da ste se ranije našli u problemima sa zakonom, to će gotovo sigurno biti otkriveno u ovoj fazi. U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su slučajevi gde su kandidati nakon svih položenih testova odbijeni upravo jer su na bezbednosnoj proveri otkriveni i najsitniji propusti u dokumentaciji.

Neretko se dešava da prikupljanje dokumentacije oduzme više vremena i novca nego što se očekuje. Troškovi overe dokumenata, putovanja do kasarne i suda mogu iznositi i nekoliko hiljada dinara. Ono što je važno znati jeste da se ne preporučuje konkurisanje na više lokacija istovremeno, jer se u pojedinim slučajevima dešavalo da kandidat bude skinut sa konkursa ukoliko se prijavi u više kasarni istovremeno.

Psihološki test i test inteligencije

Nakon što predate dokumentaciju i prođete prvu administrativnu fazu, sledi poziv za psihološku procenu, popularno nazvanu hedonika. Ovaj deo selekcije kod mnogih izaziva najviše straha, iako se zapravo ne radi o klasičnoj proveri znanja. Na testiranju vas očekuju testovi ličnosti i testovi inteligencije. Ključni savet psihologa i ljudi koji su prošli ovu fazu jeste da obratite pažnju na pitanja koja se ponavljaju, samo su drugačije formulisana. Ukoliko na jedno pitanje odgovorite potvrdno, a na drugo, slično, odrično, to može biti signal da niste konzistentni u svojim stavovima.

Tu su i pitanja koja ispituju vaše stavove o autoritetu, timskom radu i spremnosti na odricanje. Razgovor sa psihologom je često presudan. Na njemu se ne ocenjuje samo da li ste mentalno zdravi, već i da li posedujete lične karakteristike pogodne za vojnički poziv. Desilo se da kandidatkinje sa visokim koeficijentom inteligencije i odličnim fizičkim rezultatima ne prođu ovaj deo jer su ocenjene kao emotivno nepripremljene za odvajanje od porodice. Pitanja o tome kako biste reagovali na duže odsustvo od dece, kako podnosite pritisak i da li ste skloni impulsivnim reakcijama, sastavni su deo intervjua.

Minimalni broj bodova potreban za prolaz varira, ali činjenica je da se ovaj test ne polaže napamet. Budite iskreni, ali strateški promišljeni. Test nije osmišljen da proveri da li ste nenormalni, već isključivo da li posedujete kapacitet da izdržite rigidnu strukturu i hijerarhiju.

Lekarski pregled i fizička sprema

Kada dobijete poziv za lekarski pregled, znajte da je on detaljan i da traje dva dana. Prvi dan se radi psihološki test, a drugi dan sledi kompletna medicinska obrada. Pregled obuhvata: okulistu, ginekologa (gde se radi samo ultrazvučni pregled), vađenje krvi i urina, dermatologa, hirurga, neuropsihijatra i pregled kod doktora opšte prakse. Meri se visina, težina, pritisak, osluškuju se pluća i srce. Postavljaju se pitanja o ranijim lomovima, operacijama i hroničnim bolestima.

Za žene koje nose naočare, ključno pitanje je kolika dioptrija je dozvoljena. Ukoliko je vaša dioptrija mala, recimo minus 0.5 ili slično, ne bi trebalo da bude problema za prijem na dobrovoljno služenje vojnog roka. Međutim, za profesionalnu službu, kriterijumi su stroži. Veća dioptrija, poput minus 7, gotovo sigurno znači pad na lekarskom. Takođe, ne otvarajte polemiku o tome da li je neko na lekarskom bio bos ili u čarapama, jer su iskustva podeljena, ali svakako očekujte detaljan pregled.

Nakon lekarskog sledi fizička provera. Za žene se standardno traži: 15 sklekova, 40 trbušnjaka, trčanje na 1900 do 2400 metara (zavisno od generacije i jedinice), i 3 zgiba. Iako na prvi pogled ovo deluje lako, iskustva govore da većina devojaka koje se ne bave aktivno sportom ima problem već na prvih nekoliko sklekova. Vremenski limit za sklekove je često 2 minuta, za trbušnjake oko 5 minuta, a za trčanje od 12 do 14 minuta. Mnoge devojke su svedočile situacijama gde su bile jedine koje su uradile zgibove, dok su čak i neki muškarci padali na tom testu. Ocene se sabiraju i na kraju dobijate ukupnu ocenu fizicke spremnosti koja ulazi u ukupan zbir bodova za rang listu.

Obuka i služenje vojnog roka

Ukoliko prođete sve testove, dobijate poziv za odlazak u jedan od centara za obuku. Žene se najčešće šalju u Sombor, Valjevo ili Leskovac. Period obuke za profesionalne vojnike koji nisu odslužili vojni rok traje mesec i po dana i obuhvata osnovnu pešadijsku obuku. Tu se uči rasklapanje i sklapanje puške, pucanje iz automatske puške, rukovanje ručnim raketnim bacačem, puzanje, kopanje rovova, kretanje u borbi, napad, odbrana i orijentisanje.

Nakon toga sledi prekomanda u zavisnosti od vaše vojno-evidencijske specijalnosti, takozvanog VES-a. Ako ste raspoređeni u pešadiju i dobijete VES poslužioca na mitraljezu 11103, očekujte dodatno nošenje mitraljeza od 10 kilograma na ramenu. Postoje i specijalnosti poput strelca, poslužioca na minobacaču ili operatera na protiv-tenkovskoj raketi. Niko ne bira svoju specijalnost; to određuje vojna komisija.

Dan u vojsci počinje buđenjem u 6 časova, sledi doručak, jutarnje razgibavanje, podizanje zastave i obuka do ranih popodnevnih sati. Nakon ručka slede radovi i čišćenje kasarne do večernjih sati. Vikendom je buđenje nešto kasnije, bez obuke, ali sa obaveznim radovima. Na obuci se od vas očekuje da nosite isključivo uniformu i čizme. Zabranjeno je unošenje alkohola i hrane koja nije fabrički upakovana. Savet iskusnijih je da ponesete što više pamučnih čarapa, jer su vojne čarape izuzetno grube, a pranje se obavlja ručno.

Posebno pitanje za devojke je uvek lična higijena i intimne potrepštine. Ponesite malu četku za cipele i tečni lak za brže sijanje cizama, vlažne maramice i obavezno fen. Iako je šminkanje dozvoljeno, ono mora biti diskretno. Noću se nosi vojna pidžama, a kupanje je organizovano tri puta nedeljno. Spavanje u šatoru, po kiši i blatu, samo su neki od izazova koji vas očekuju na logorovanju.

Prednosti i realnost svakodnevnog posla

Kada se završi obuka i potpišete prvi ugovor, koji danas često traje 6 meseci kao probni rad, sledi svakodnevni posao. Plate za profesionalne vojnike se kreću oko 31.000 dinara, uz dodatne bonuse i beneficirani radni staž. Za mnoge je ovo redovan prihod u državi gde se posao teško nalazi. Imate plaćen godišnji odmor, mogućnost bolovanja i redovno zdravstveno osiguranje. Iskustva međutim pokazuju da se posao ne svodi samo na ono što ste zamišljali dok ste polagali zakletvu.

Jedan broj profesionalnih vojnika, naročito žena, navodi da su svakodnevni zadaci često daleko od romantizovane slike ratnika. Čišćenje krugova, košenje trave, ribanje podova i nošenje ogromnog tereta su uobičajeni. Ipak, postoje i oni koji ističu da su žene u vojsci donekle povlašćene kada su u pitanju najteži fizički poslovi. Tegljenje sanduka sa municijom ili nošenje opreme od 50 kilograma uzbrdo, retko se dodeljuje ženama. Ali, to ne znači da su poslovi lakši; spavanje u smrdljivoj štali, pešačenje preko 20 kilometara dnevno sa punom borbenom opremom i mitraljezom, uz kišu i bolove u mišićima, deo su realnosti.

Postavlja se i pitanje porodiljskog odsustva i bolovanja zbog dece. U vojnim krugovima se često može čuti mišljenje da prisustvo žena stvara dodatni pritisak na kolege jer ne postoji mogućnost lake zamene sa biroa. Ukoliko dve žene u vodu odu na trudničko ili porodiljsko, njihov deo posla mora da preuzmu preostali vojnici, bez adekvatne naknade. Iako neki propisi predviđaju dodatak za zastupanje, praksa je često drugačija. S druge strane, mnogi zaboravljaju da i muškarci sve češće koriste bolovanje radi nege deteta, te da je ovo pre svega pitanje organizacije i međusobnog poštovanja.

Stereotipi i predrasude

Već na samom forumskom pitanju "kakve su šanse da upadnem", odgovori su se kretali od potpuno ohrabrujućih do onih koji tvrde da žene nisu za vojsku. Stereotipi su žilavi. Često se čuje da je ženama mesto u kancelariji, da će završiti kuvajući kafu ili da nisu sposobne da izdrže pritisak. Istina je mnogo složenija. Neke devojke su se pokazale kao najbolji nišandžije u svojim vodovima, najbrže rasklapale pušku, i jedine uspevale da urade zgibove tamo gde su muškarci padali.

Postoje i priče o devojkama koje su u suzama čekale da im istekne ugovor, shvativši da posao nije ono što su zamišljale. To su uglavnom one koje su se prijavile isključivo zbog plate i sigurnosti, a ne iz ljubavi prema oružju i pozivu. Jer, kako kažu iskusni, vojnik se ne postaje zbog 30.000 dinara; to mora da bude strast. Adrenalin pri ispaljivanju metka, osećaj ponosa kad se stavi beretka na glavu, i spoznaja da ste izdržali nešto što većina ne bi, jeste ono što tera napred.

Komentari o "gubljenju ženstvenosti" su tema za sebe. Mnoge žene u slobodno vreme nose štikle i šminku, dok na poslu nose čizme i uniformu. U vojsci ne postoji diskriminacija po pitanju pola kada su u pitanju svakodnevni zadaci. Ali, morate biti spremne na vulgarnost, teške šale i specifičan vojnički mentalitet. Nisu sve jedinice iste, i dok u nekim kasarnama vladaju gotovo prijateljski odnosi, u drugim će vas drilovati od jutra do mraka.

Da li je za žene bolji put preko vojne akademije

Ukoliko razmišljate o dugoročnoj karijeri i napredovanju, vojna akademija svakako nudi bolje početne pozicije. Završetkom akademije postajete oficir sa činom potporučnika, dok kao profesionalni vojnik počinjete sa najnižim činom razvodnika. Međutim, obaveza nakon završene akademije je duga i ukoliko odlučite da raskinete ugovor, morate državi nadoknaditi ogromna sredstva uložena u vaše školovanje. Sa druge strane, žene sa završenim fakultetom mogu da konkurišu za školu rezervnih oficira i na taj način steknu oficirski čin.

Za one koje razmišljaju da prvo odu na dobrovoljno služenje vojnog roka, pa tek onda postanu profesionalci, to je u poslednje vreme postalo gotovo neophodan korak. Novi zakonski okviri sve više favorizuju one koji su odslužili vojni rok. Iako je ženama dozvoljeno da se zaposle i bez odsluženog roka, one koje ga imaju su u prednosti. Sam vojni rok traje 3 meseca, potpuno je plaćen, i predstavlja odličan način da shvatite da li je to zaista ono što želite. Mnoge devojke su nakon prvih dvadeset dana odustale, jer su shvatile da je i metla njihovo prvo zaduženje, i da nije sve u pucanju i adrenalinima.

Česta pitanja i nedoumice

Da li je visina bitna? Uveravanja sa foruma kažu da visina nije presudna. Devojke visoke 157 cm, 159 cm, pa i niže, uspešno su prolazile sve provere. Koliko dugo se čeka na poziv? To je potpuno nepredvidivo. Neke su čekale tri meseca, neke dve godine. Zavisi od opštine, broja prijavljenih i trenutne politike kadrovskog popunjavanja. Da li lekarski i psihološki test važe godinu dana? Ne postoji potpuno precizan odgovor. Nekima su priznali rezultate i nakon godinu dana, dok su drugi morali da ponavljaju testove već nakon šest meseci.

Šta poneti u kasarnu za održavanje lične higijene? Mali češalj i ogledalce, konac i iglu, što više pamučnih čarapa, vlažne maramice, fen, diskretnu šminku. Alkohol i hrana koja nije u originalnom pakovanju su zabranjeni. Da li su dozvoljeni mobilni telefoni sa kamerom? Iako postoji zabrana, u praksi se ne primenjuje striktno, ali je fotografisanje i objavljivanje slika na društvenim mrežama strogo kažnjivo. Da li se dobijaju slobodni dani za praznike i vikende? Nakon položene zakletve dobijaju se vikendi i izlasci u grad, a za državne praznike raspored je specifičan i zavisi od jedinice.

Kada je reč o kontraceptivnim pilulama i drugim intimnim pitanjima, najbolje je da se posavetujete sa lekarom pre polaska na obuku, jer iako nema zvanične zabrane unošenja, svakodnevni ritam i uslovi mogu da poremete navike. Ono što je svaka kandidatkinja naglasila jeste da je psihička pripremljenost daleko važnija od fizičke. Ako ne možete da podnesete povišen ton, autoritet, nepravdu i rigidna pravila, džaba vam svi mišići sveta.

Na kraju, odluka je vaša. Neki će vas nazvati muškaračom jer nosite pušku, drugi će vas dočekati sa divljenjem. Ali, kako kažu one koje su prošle sito i rešeto, ni u jednoj drugoj profesiji nisu osetile toliku snagu i ponos kao kada su, umorne i izranjavane, posmatrale svoje odraze u ogledalu sa beretkom na glavi. Ako ste spremne da potpišete ugovor, da odete na obuku i da koračate u čizmama bez obzira na sve komentare, vaše mesto je u stroju. Srećno.